Latinski Naziv:
Allium ursinum
Opis Biljke
Divlji beli luk, sremuš, cremboš, medvedi luk samonikla je jestiva biljka. Narod ga opisuje kao mladeg brata belog luka. Cesto ga zovu „ubica otrova” Stari Rimljani su ga smatrali izuzetno lekovitim. Raste u rano prolece na vlažnom i humusnom zemljištu u listopadnim, cetinarskim i mešovitim šumama.
Lekovito Dejstvo
Odlican je za iskašljavanje i olakšava disanje. Ukoliko se osecate iscrpljeno i malaksalo, sremuš ce vam poboljšati cirkulaciju, regulisati krvni pritisak, pod uslovom da ga koristite u svežem obliku. Ako stvarno želite da osetite njegove zdravstvene efekte, treba ga svakodnevno jesti dve do tri nedelje. Možete ga koristiti kao dodatak salatama ili corbama, varivima, u namazima ili sosovima. S njim necete imati problem s neprijatnim zadahom, jer se karakteristican miris oseca samo dok se jede. Cuveni travar i sveštenik Johan Kincle o ovoj korisnoj biljci je zapisao sledece: „Nijedna biljka na zemlji nije tako delotvorna za cišcenje želuca, creva, krvi, kao divlji luk. Vecito bolesni ljudi… bledunjavi, trebalo bi da cene divlji luk kao zlato. Mladi ljudi cvetali bi kao ruže i razvijali se kao jele na suncu…”